prichamo o svemu i svachemu. poznajemo se neko vreme.
pita me za zdravlje i srecu mog muza ,jer se vec dugo poznaju. uchtivo odgovaram i zahvaljujem se, ali bezobrazno ne uzvracam pitanjem :"a tvoja draga kako je?"... kao da sam svesna sta radim...

namesta majicu... nesto ga zulja..ali samo ramena.



-slichne demone mi imamo samo smo razlichtu taktiku za borbu usavrshili.
   Samo je klimnuo glavom i nasmejao se.

-slichni smo po mnogo chemu.- bez oklevanja, i bez grize savesti to izjavljujem. on se ne usudjuje ni da pomisli tako nesto.

-ako o nechemu dovoljno dugo razmisljash to postane (tvoja) stvarnost.
  Sad se ...kao...zbunio.ali i dalje se smeshka. verovatno razishlja da li sam u pravu i o chemu bi se toliko intenzivno moglo razmishljati.
ja razmishljam o mrtvima koje sam volela. o trenucima koje bih sa njima podelila. sta sve propushtaju. da li mogu da nas vide ...pa izbegavam masturbaciju...osim kad se bas ohrabrim.razmishljam o tome koliko bih volela kada bi me uzeo u naruchje i drzao satima...i mazio najneznije...danima... sad se i ja smeshkam i klimam glavom, ali oboje gledamo svuda samo ne jedno u drugo.
nekoliko minuta tishine.

-zelim te .- rekao je i kao da se na trenutak stresao jer nije mogao da veruje sta je izgovorio.
- ne sme niko da zna.

vrlo ozbinjog izraza lica klimnuli smo glavama gledajuci se direkrno u ochi.

proshlo je dosta od tada... sve radimo zajedno...lako se dogovorimo...milujemo jedno drugo...ali to niko ne zna.